Ово је ваша пјесма.
Лагана као перо које вјетар носи.
Потпуно безболна и безазлена,
Настала из доколице између четири зида.
Слушајте, Аргентина је срећна земља!
Недавно је освојила свјетско првенство са својим ногама.
Толико о ногама.
Толико, госпођо, и о нашим занимљивим разговорима.
Сјетио сам се само, ето, очију ваших,
Која сличе аргентинским обалама и океанима пјенушавим,
И тога да је Аргентина првак свијета
У беспотребном такмичењу хлеба и игара.
Па, и није нека велика мука и невоља,
Ми свакако планету земљу окрећемо у круг својим стопалима;
Мада ћемо се сви ускоро вратити у положај мајмуна,
Јер наука врхунац достиже - нико више у небо не гледа,
Осим када струја нестане - па андроид престане да влада.
Збир збирова, живот у основи јесте лијеп,
А суштина је да је и банана слатка!
