Једног дана биће све боље,
Али ми нећемо бити ту,
Клинци ће опет играти жмурке,
А ми ћемо жмурити са њима
Све док нам црви месо не изједу.
Све остало биће само кост без коже,
Мозак ће трунути до празне лобање,
Прсти и дланови заборавиће образе топле,
Клинци ће одрасти у мужеве и жене,
За сличне игре створиће ново поколење.
И тако у зачарани круг, бесконачно -
Клинци ће играти жмурке испред зграде
Све док им црви месо не изједу.
Јер то је живот! То је природа!
Ми данас мислимо да имамо власт над животињама,
А сјутра инсекти плешу по нашим кожама.
О, иронијо, мајко свих синова и кћери!
