У глуво доба, у по ноћи,
Ја чујем, ил’ се тако чини,
Јецају звона у даљини,
И неки тихи, плачан глас
Кô да се моли: спаси нас!
Ја мислим: то се Богу моле
Безбројна срца васионе,
И на висини и дубини
То цвиле болно јади њини,
Јецају као звона глас,
И као уздах: спаси нас!
