Пробуђена у глуви сат,
сручи се у слепо око.
У мозак туче као млат,
ножем у срце, дубоко!
Сећањима незвани гост –
страшило за ноћне птице.
Запрепасти нас бестидност
тог осећаја кривице.
Слабима злодух опасни.
Дугог кајања претеча.
Сапутник ноћи бесаних
од гризодушја и плача.
О прођи нас се, савести!
Тешко ћеш, грешне, завести.
Из збирке сонета Сушти (2022)
