Ипак
неки Велики закон
изван земаљског реда
успоставља поредак
у мојим стиховима
што црпе сву снагу
и служе мени-жртви
да поклекне
судбинском терету
изнутра.
Ох душо
како мудро
забављаш се тијелом!
Твоја оргија
небеска је страст
што кратко траје
и оставља ме
у разореном стању.
Брижно исписујем
неку врсту сна:
Унутрашња грађа мога бића
што прије се
мора рашчланити
и отпочети
живот без сметње.
