Сонет је пехар наливен винима:
не можеш усну на руб му тек тако,
он се испија господски, полако;
додир сонета врсна је интима.
Ко сонет дира игра се чинима,
јер неће увек баш све ићи лако,
сонет ко туђа жена, и те како,
нуди и мами телом, триковима.
Пијан од риме у сонету свако
ничице пада док га хвата плима
вртложних речи што узносе јако.
А то је, опет, вековна истина
коју песници на земљи, једнако,
познају као и на небесима.
