меси хлеб из ничег.
Лепе руке гњече
невидљиво тесто.
Тек када нам гладна
срца ужагре,
крушна се мрва види.
Иза планине,
с тек покривене куће,
висок у зору долази
отац и пева.
За појасем
цев пиштоља испарава.
На грудима прекрштене
две кошуље беле.
На рамену сломљен ражањ
с пола печенице.
Промукао ћаћа зâри.
Матер склања
пун чокањ у сенку,
и на светлу,
крај хладног печења,
сече вруће шните.
Отац зорли спава.
Изнад гаја севне муња
и преврне у устима
слатке залогаје.
