Mons Veneris, на коме почива Рим.
Једна од седам тачака у које си закован.
На вечну капију насрће заветни ован:
на јави, склопљених очију, сним.
Без времена чуда – средњи је век.
На слободовидост се навукла мрена.
У мојој алхемији – отров си, и лек.
Тајни састојак од којег постајем Жена:
вештица сам. Мађијам. Чини бацам
ухваћена у мрежу, у страсти крлетку,
клонула, да решим древну загонетку,
горим на ломачи твојих пољубаца.
Што ватра јаче гори – јача је Жеља.
Пламен ме нагости у своме крилу љуљка.
Моје рођење. И рака. И моја постеља.
Крст пободен сред Венериног брежуљка.
Из збирке Град од уздисаја (2014)
