Биографија
Ен Секстон је рођена 9. новембра 1928. године у Њутону у Масачусетсу. Била је америчка песникиња. Имала је лош однос са родитељима и могуће је да су је злостављали. Зато се зближила са „Наном“ (Аном Дингли) како је звала своју даљу рођаку која је живела са њом.
Завршила је Гарланд јуниор колеџ (женски колеџ либералних уметности) у Бостону. Једно време је радила као манекенка у Бостону, а потом као професорка књижевности и креативног писања на неколико различитих универзитета.
Без пристанка родитеља удала се за Алфреда Мулера Секстона 1948. године са којим је добила две ћерке. Након рођења прве ћерке доживела је нервни слом и била лечена у неуропсихијатријској болници у којој ће боравити с времена на време до краја живота због депресије и покушаја самоубиства.
Поезију почела да пише половином педесетих година ХХ века на наговор психијатра који је сматрао да јој то може помоћи. Често се сврстава у конфесионалну линију америчке поезије чији су најзначајнији представници Роберт Лоуел, који јој је једно време био ментор, Џон Беримен и Силвија Плат. Иако се није декларисала као феминисткиња, писала је феминистичку поезију, која је, кроз гротеску и иронију проблематизовала стереотипне улоге жене у савременом америчком друштву.
Након што је објављивала песме по часописима, изашла јој је прва књига До луде куће и део пута назад (1960) која је одмах привукла пажњу својим исповедним тоном и искреношћу у којој је писала о свом нервном слому и опоравку. Објавила је десетак књига поезије Неке од њених књига објављене су постхумно.
Године 1967. добила је Пулицерову награду за поезију, за књигу Живети или умрети.
Ен Секстон је извршила самоубиство тровањем издувним гасовима аутомобила, 4. октобара 1974. године у Вестону, Масачусетсу.
