Мајко,
чудно лице богиње
над мојим млечним домом,
тим нежним уточиштем,
изјела сам те.
Сва моја потреба
приземљила те је као оброк.
Сећам се као у сну
онога што си ми дала:
пегаве руке што ме повијају,
смех негде изнад моје вунене капе,
крвави прсти ми везују пертле,
груди висе као два слепа миша,
а онда се устремљујеш на мене,
савијаш ме.
Груди које сам упознала у поноћ
сада куцају у мени као море.
Мама, ставила сам пчеле у уста
да бих се суздржала од једења,
али ипак није помогло.
На крају су ти одсекли груди
и млеко је потекло из њих
у руке хирурга
који их је пригрлио.
Узела сам их од њега
и засадила их.
Ставила сам катанац
на тебе мајко, драги мртви човече,
тако да твоја велика звона,
ти твоји дивни понији
могу да галопирају и галопирају
где год да си.
•С енглеског превео Владимир Стојнић
