I
У долини зелен-света
Уз анђела добрих труд –
Дизао се дворац – жуд –
Зрацчи дворац неболета.
Врховник му Мис'о дивна
Владар–кнез –
Серафимска сјајна гривна
Дворац као златовез.
II
Стегови од злата плаве
Вијори им светли бај –
Давне славе Предисконски добачај.
А чув сваки што долета
Слатка лета
Низ бедеме зелен-света
Мирисима зановета.
III
Танци им уз лира пој,
Путници, на занос свој,
Кроз два окна зрачна следе
Где духова плеше рој –
Уз презвучне редоследе –
Око трона – славолук –
А на трону, у порфиру,
У тог славља звучном пиру
Владар седи – небозвук.
IV
Бисер, рубин, свуд се грле
На капији дворца-сна –
Кроз капију лете, хрле,
Слашћу која нема дна –
Све одјеци, чији глас
Неодолно пева Кнеза –
Слављем спреза, свију веза.
Велеума: знање, спас.
V
Ал' утвари, зле, пребрижне
Насрнуше на тај крај –
Ојадише непостижне –
Не свиће им румен сјај –
Сва је она слава древна,
Сва је она јарка цваст:
Тамна прича давносневна –
Прохујала мудровласт.
VI
Па кад путник данас, гледне
Кроз два окна крвав руј,
Види сенке недоследне,
Уз раздешен свирке бруј –
Утварна се тиска руља,
Гороганске авет-кћери,
Кроз капију мутно куља
Кикотом се стравним цери.
(Из приповјетке Пад куће Ашера)
