Прелепа реко! док твој прамен
кристално чист трепери,
ти жарке си лепоте знамен
– срце нескрито љупко -
смелих дражи клупко
у старог Алберта кћери;
Кад она твом се валу смеши -
што трепти кроз одсјаје –
тад од свих потока лепши
њен поклоник постаје;
јер, као твој вал, он сред срца
лик чува њен дубоко –
и дрхти док се над њим зрца
душе јој жељно око.
