
Едгар Алан По је рођен 19. јануара 1809. године у Бостону. Био је песник, приповедач и теоретичар књижевности, један од најистакнутијих представника романтизма у историји америчке књижевности.
Поов отац је напустио породицу 1810. године, а његова мајка је преминула наредне године. Као сироче, одведен је у Вирџинију у град Ричмонд где су га примили Џон и Франсис Алан. Иако никад званично усвојен, провео је велики део детињства као део те породице.
Ускоро је почела да се појављује напетост између Џона и Едгара због дугова, највише насталих коцкањем, и цене школовања. По је један семестар похађао Универзитет у Вирџинији пре него што се исписао због немогућности плаћања.
Свађао се са Џоном Аланом око новчаних средстава за своје образовање пре него што се под лажним именом регрутовао у војску 1827. године. Тада му је и почела, мада на почетку скромна издавачка каријера анонимном збирком песама, „Тамерлан и друге песме“. Смрћу Франсис Алан 1829. године, По и Џон Алан су се опет привремено зближили. Касније као неуспешни официрски питомац (кадет) на Вест Поинту, По се чврсто одлучује да буде песник и писац, и раставља се са Џоном Аланом.
Његова поезија зна само за осећање дубоке сете и туге и одликује се звучношћу и музикалношћу чудесно ономатопејских стихова. За њу би се, осим тога, могло рећи да представља теорију на делу, будући да се готово у целини темељи на Поовим строгим поетским начелима, пре свега на начелу краткоће, сугестивности и симболизације, као и на уверењу да се савршенство риме може остварити једино повезивањем једноличности и неочекиваности; По, дакле, верује да нема савршене лепоте без извесне необичности у њеним сразмерама. Шарл Бодлер – први преводилац овог уклетог песника, песника понора, како га назива Исидора Секулић – за Поову поезију, не без дивљења, каже да је дубока, жалобна, веома брижљиво писана, провидна, али и правилна попут кристалног драгуља.
По је и један од твораца тзв. кратке приче, али и поетике приповетке тајанства и страве – оваплоћене у својеврсној синтези фантастичне тематике са рационалношћу и уверљивошћу у области мотивације и приповедачког приступа теми (ту особеност Поовог приповедачког поступка Фјодор Достојевски назваће фантастичним реализмом) – која ће до данашњих дана утицати како на европску, тако и на латиноамеричку књижевност.
Едгард По се сматра и творцем детективске приче, чак и претечом Жила Верна и Велса. Снажно је утицао на француске симболисте, као и на енглеске песнике Росетија, Свинберна и Роберта Луиса Стивенсона.
Едгар Алан По је умро 8. октобра 1849. године у Балтимору.
Дела: песме "Гавран", "Анабел Ли", "Елдорадо", "Град у мору", "У сну сан", "Јулалума"", приповетке "Бунар и клатно", "Пад куће Ушера", "У дубинама Малстрема", "Мачка Црвене смрти", "Црна мачка", "Вилијем Вилсон", поетички списи "Филозофија композиције", "Песничко начело", "Маргиналије".