Не дам се
Никако
Никоме
Ничему
У завади сам
Са временом
Не признајем
Године
И календаре
Знам
Корачам стазом
Усудном
Окраћалом
Па ипак
Не бојим се
Не кајем се
Ни због чега
Што је било
Што је минуло
У бездно времена
Још идем
За сунцем
Не плаше ме
Студене магле
На обзорју
Још чекам
Расцветале трешње
Дрхтаје бреза
Треперење јасика
Ту најдивнију
Симфонију
Која ме брани
Од пролазности
И нестајања
Што би да ме
Избришу
Са овога шара
Плаштом
Планинских висова
Разиграних потока
Прекривам све
Што је било
И што ће бити
Не дам се!
