slike pesnika

Светолик Станковић – ПОСЛЕ ДОБА РАЗУМА



svetolik stankovic posle doba razuma
Молио сам Гоју да не слика Каприћосе
Имаће посла са инквизицијом.
Био је тврдоглав, није ме послушао.
Ломаче га је спасила краљичина ружноћа.
Војвоткиња од Албе већ је позирала
Далеко на небесима.
Без Гоје, није више била маха.

Са Надеждом, данима смо преклињали
Оску Мандељштама да се мане
Песме о Великом Осетину
И његовим прстима попут гусеница.
Био је упорн, написао је песму.
Далеке снежне белине
Дочекале су га леденим загрљајем.
За њим је остала 
Прича Варлама Шаламова.
Шери бренди је био горак и отрован.

Лорка ми се жалио да га прогони
Слика мразовитог и магленог јутра,
Полудивљег крда свиња
Што растрже бело јагње,
На развалинама напуштеног
И опустелог дворца.

У мрклој ноћи, дугим пелеринама,
Са кратким карабинима,
Очима крвавим као пун месец,
Одвели су Лорку
На последњу обалу реке.
Вратио се право у срца читалаца.

Тјутчев је певао пркосно
"Блажен је онај ко је посетио овај свет
У његовим судбоносним тренуцима."

Доба разума почело је давно пре овога!


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза