На свежем пашњаку пролећни гачац
уобичајено важно корача
све од бусена па до коца,
нема птице већег богомољца,
чим зачује звона јутарња,
не журећи се клања, клања.
Строго звоно Великог поста
схвата добро гачац озбиљни,
први срета ледоходе,
и поводње први спази,
Великом посту осећа крај,
све се мења у природи
и свему се свој ред зна.
У најсветлији дан пролећа,
у дан Христова васкрсења
са цркве светог Николе
одјекне звоњава весела
и одговори с пет цркава
или светлост или звоњава.
Најстарије звоно – ради фона:
звук му густ, звук тежак
у дан свети, ведар, лак,
а звоњава сенчи стара
звук са омлађих звонара.
У ваздуху сунца сјај
жарким блеском слави празник
на купола крстовима.
До празника јоште има,
али дотле погледај
како уз звона великог поста
озбиљан гачац травом корача,
корак мањи, корак већи
и клања се не журећи.
• Препевала Десанка Максимовић
