Биографија
Марија Петрових је рођена 26. марта 1908. године насељу Норски Посад које се налази у склопу града Јарослављ, где је њен отац, инжењер, радио у фабрици памука. Њени родитељи су се венчали 1896. године, а Марија је била најмлађа од петоро деце. Била је руска и совјетска песникиња и преводилац.
Од 1922. године живела је у Јарослављу где је завршила школу и присуствовала састанцима писаца, када је и заволела поезију.
Године 1925. Марија се преселила у Москву, где је наставила школовање на Вишем државном литературном курсу. У то време удала се за Петра Грандитског, са којим није била дуго у браку. Године 1936. удала се за Виталија Головачева, а 1937. године добили су ћерку Арину. Неколико месеци касније након рођења детета, њен супруг је ухапшен и осуђен на петогодишњу робију у Гулагу, где је преминуо 1942. године.
Марија Петрових је радила као уредник преводилац за Московску издавачку кућу.
У лето 1941. године, заједно са ћерком евакуисана је у Чистопољ, где је живела током Другог светског рата. Њени преводи били су углавном са пољског и јерменског језика, али и са српско-хрватског, бугарског и осталих језика на руски. У периоду до 1959. до 1964. године водила је семинар за младе преводиоце, заједно са Давидом Самоловом.
Као песник била је изузетно цењена у кругу других уметника, а врло мало позната широј јавности. Једина књига песама коју је објавила за живота била је Дрво на дистанци, објављена 1968. године у Јеревану. После њене смрти објављене су јој књиге: Сврха (1983), Линија хоризонта, стихови и преводи (1986), Фаворити (1991), Чувајте се пре песама (1999), Додир ветра (2000).
Библиотека у Јарослављу добила њено име.
Марија Петрових је преминула 1. јула 1979. године у Москви.
