Написах речи које
Дуго нисам рећи смела.
Туп бол је главе моје
И чудна замрлост тела.
Умуче рог далеки.
Загонетка срцем иста.
Јесењи пршић меки
По коцкама трга блиста.
Шуш задњег лишћа свела.
И мисли задње што тиште.
Да сметам нисам хтела
Том, који веселост иште.
Опраштам усни драгој
Ја шале сурове њене...
О, по пртини благој,
Ви ћете сутра код мене.
Свеће ће пламен вити
У соби, трептаја снених.
Цео букет ће бити
Ружа, из башта стаклених.
1911
•Превео: Стеван Раичковић
