У тужне јесење дане свештеник опојава
Мртве у земљи доли и свеце, молитвом врелом,
Мијења звуке звона и олтар обмотава
Данас веселом ризом, сјутра црнијем велом.
По једном обреду истом ми што смо крви исте
Спомињући свете твоје и покојне у гробу,
Слободо, пијемо вино погребне гозбе чисте,
Ко што је Грчка пила у старом, древном добу.
Ал’ пијући у славу палих бораца славних
Омладина се грчка у срећне дане знала
Сјећати погинулих својих краљева давних
И ти си у Атини, Слободо, само сјала
На гробовима травним, гдје наши очеви леже,
Са крстом Белгијанац свог хитрог пасе вранца;
Из крви ваше, о борци, никле су руже свјеже,
А за поглавље меко тирана и поганца.
Од голих брда наших, до сиње морске воде
Свуда гробови стоје, чекају пуни ватре,
И мирни биће само кад сине дан Слободе,
Освета, правда божја кад тирјанина сатре.
•Превео Алекса Шантић
