Уморна од прстења
Уморна од гласова у глави
који јој кажу – пиши, умри
она ставља главу у пећницу
добро загрејану, нетом опрану
да направи свој последњи ручак
за мужа којег нема,
за децу коју неће видети како одрастају,
чак и за суседа у
стану изнад њеног стана,
јединствен, оригиналан ручак
по њеном рецепту,
не особито сладак,
ручак који је већ и пре спремала
али јој никад није успео,
ручак који ће сама појести...
