Доброта се око моје куће шуња.
Дама Доброта, тако је фина!
Плави и црвени драгуљи њеног прстења диме се
У прозорима, огледала се
Испуњавају осмесима.
Шта је стварније од детињег плача?
Можда је дивљији плач зеца
Ал душе он нема.
Шећер све лечи, тако каже Доброта.
Шећер је неопходан флуид.
Његови кристали мелем мали,
О, доброто, доброто,
Што парчиће сакупљаш љупко!
Моје јапанске свиле, очајни лептири,
Могу сваког часа бити прободени, анестезирани.
И ево тебе, с шољом чаја
У пару замотаном.
Млаз крви је поезија,
Ништа га не зауставља.
Пружаш ми два чеда, два ружина цвета.
