Једном у сваких десет лета
То ми успева –
Нека врста покретног чуда, моја пут
сјајна као нацистички абажур,
моје десно стопало
Притискач за хартију
Моје лице безлично, фино
Јеврејско рубље.
Салвет у кут,
О, мој непријатељу.
Јесам ли ужасна?
Нос, очне дупље, сви зуби?
Непријатни задах
Нестаће за дан.
Убрзо, убрзо ће месо
Што гробна га рака поједе
Код куће на мени да буде
А ја насмејана жена.
Мени је тек тридесета.
И као мачка могу девет пута да мрем.
Ово је Трећи Пут.
Колико ђубрета
За уништење сваке деценије.
Колики милион нити.
Гомила што крцка кикирики
Гура се да види
Како ми одвијају руку, ногу
Велико свлачење.
Господо, даме,
То су моје руке
Моја колена
Могуће да сам кост и кожа
Па ипак иста сам, идентична жена
Први пут се десило кад ми је било десет година.
Несрећан случај
Други пут сам мислила
Да истрајем и да се више не враћам ту.
Њихала сам се склопљена
Ко морска шкољка.
Морали су да ме зову и зову
И црве с мене скидају као бисерје лепљиво.
Умирање је
Вештина као и све остало,
Ја то изводим маестрално.
Изводим тако да изгледа паклено.
Изводим тако да изгледа стварно.
Могло би се рећи рођена сам за то.
Лако је то извести у гробници.
Лако је то извести и остати где си.
Ово је театрални
Повратак усред бела дана
Истом месту, истом лику, истом зверском
Повику изненађења:
"Чудо!"
Који ме обара.
Плаћа се
Разгледање мојих ожиљака, плаћа се
Слушање мог срца –
Стварно куца.
И плаћа се, много се плаћа
За реч или додир
Ил капљу крви
Прамен моје косе или мог одела.
Зато, зато Хер Доктор,
Зато Хер Непријатељ –
Ја сам ваше дело,
Ја сам ваше благо,
Чедо од сува злата
Што се у врисак истапа.
Вртим се и горим.
Не мислите да вашу велику бригу спорим.
Пепео, пепео
Џарате и мешате.
Месо, кост, ничег ту нема –
Парче сапуна,
Бурма с венчања,
Пломба златна.
Хер Бог, Хер Луцифер
Опрез
Опрез.
Из пепела
Устајем с косама црвеним
И мушкарце као зрак таманим.
