Шчепао ме за корен косе бог неки.
Цврчах му у плавим волтима попут пророка пустињака.
Ко гуштеров капак шкљоцнуше с видика ноћи:
Свет штурих белих дана у дупљи без сеника.
Грабљива досада за ово ме дрво приби.
Да је он на мом месту, исто учинио би.
Силвија Плат – ОБЕШЕНИ
