Јесење вече; још се не пали
Свећа, ал’ сумрак мени не смета –
Имам и друштва: гле, попац мали
У зиду цврчи: гле, жива света!
Распевао се крај топла банка –
Ал’ жалостиво глас му се тресе,
Песмица му je додуше танка,
Ох, све се бојим, прекинуће се...
Напољу хуји ветар... Из зида
Попац ућута, ћути све живо –
Тако!... Последњи кончић се кида
Што ме je с живим светом везив’о.
