Бранка Попић – ОДМИЧЕМ ТИ | Поезија суштине

Бранка Попић – ОДМИЧЕМ ТИ

одмичем ти у шипражје,
не видиш ме више;
очи су ми прободене
пером којим пишем,

па умачем празно перо
у очињи вид
да сви виде што је ријеч
и непробојан зид...

измичем ти, и не видиш,
нисам твоја драга;
љушти ми се кожа с тијела
док идем од тебе нага...

и сви виде да одлазим,
повратка ми нема;
с ким ћу сада оплакиват
љубав кад задријема...