О, песмо моја, мено без мена
О, песмо моја, чудна, без чуда,
Трепете модри тамних пламена,
Пожаре црни, музико луда.
О, иди право, не скрећи с пута
– Нас зову гласи тајних суштина –
О, бој се страсти вихорних кнута,
Бој се дубина земских, висина.
О, иди право, не међ туђине.
Бол, радост, све је ван ствари психе,
Песмо божанска, у плес суштине,
Кроз провалијске даљне маглине
У безданове бескрајне тихе.
Станислав Винавер, Звучни предео
Чигоја штампа, Београд, 2005.
