На великом камену поред Јафа-капије
седи златна девојка из Скандинавије
и маже се уљем за сунчање
као да је на плажи.
Рекох јој: Не иди у ове уличице,
мрежа успаљених младожења ту је разапета,
клопке похотника. А дубље унутра,
у полумраку, набрекле панталоне
стараца, и бестидна пожуда под маском молитве
и бола и заводнички жамор на много језика.
Некад је хебрејски као сленг божји
на овим улицама,
сада га ја користим за свету жудњу.
