На дан кад сам дошла,
знала сам шта хоћу.
Тражила сам тебе ноћу,
осмех и очи чарне
које за мене бејаху тада тајне.
Нисам знала да срешћу те икад,
прича наша почела је сама,
тражили смо љубав и
нашли једно друго, али
опет тражимо се дуго.
Тражила од тебе да ме само волиш,
ти одлучио си да ме сагориш.
Издао ме када најмање срце се нада,
остала сам скамењена хладна.
Јуда, у моје зашао је срце,
узео све што сам часно и чисто дала,
крала и од себе саме да бих теби
плавентило неба дала.
Остала сам сама са болом у срцу,
опраштам ти бол на лицу,
опраштам срце и сломљене снове,
али твоја патња нека ме не зове.
Одлазим сада и желим ти срећу,
бежати од судбине више ја нећу.
Нека Бог ти савршенство сазда,
али оног који изда – сам је себи казна.
