Ходаш покрај мене када свет обузме
тама,
када сам сама.
Сузе, ђердани моји, падају доле,
али ти не даш да ме боле.
У срцу све се слама
и нема више плама.
Додиром твојим нежним,
не даш ми да пред патњом бежим.
Стојимо заједно када киша пада
и када сунце сја,
па и кад звезде прашину своју спуштају доле,
твоје се руке за мене моле.
Најчистија радост си моја,
ја сам сенка твоја.
Пратим те где год пошао,
кроз ватру и воду,
па и кад сви од тебе оду.
