slike pesnika

Танасије Младеновић – ГОЛИЈА



tanasije mladenovic golija
Бело и сиво. Голија je пред нама свучена
У ритама својих кржљавих шумарака,
До камена огољена,
До бола претучена.

Замрли пејзаж поглед нам стално пустоши
И у душу нам голотињу увлачи.
С далеке усијане звезде
Врелина свест нам мрачи.

Ha Голији још само вукова и љутог трња има,
И сељака неверних и црних душа,
У којима ветрови станују
И немилосрдна зима.

Aкo би лето кренуло у правцу незнаног пута
Ко путник неки намерник,
Добро би било –
Да у душе њихове залута.

Јер, нама треба мало доброте
И нешто мало одмора, и нешто хлеба и млека:
Глади нашој големој
Још нигде нема лека.

Ал камен ништа не даје.
Он само ноге сподбија.
Ha небу белом ко кречњак
Ужарени котур се нија.

(1952)




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта