Чекај ме ноћно на летњем треперењу сунца,
С којим сам сâм у походе касноме дошао лету,
Лак и гибак ко струна
На плавој позадини видика.
Чекај ме ноћно, јер дан је сувише лак и кратак
За нежни пркос речи, за звон љубавног гука
У овом простору без међа, у овој коруби неба,
Планинâ, ливадâ травних и цвећа утишаног,
У овом кругу земље, и водâ, и гласних птицâ,
Орлова ширококрилних и чавки враних бојâ
Које затамне зреник
Застором својих крила.
Чекај ме ноћно ко сутон љубавни загрљај мрака,
Кад светлост се слије у таму и као поток спусти
Низ глатку звездану путању,
Низ твоје руке и лице, низ косе и млечне груди,
Низ падину младог стаса и узбуркана бедра,
У којима љубав се љушка као у води жубор,
Као у птици песма,
И као урлик у вуку
На гладној ледини ноћи, на оштром сечиву мраза,
На таласању свих чула
Свих бића и свих ствари.
Чекај ме ноћно, јер лето самује уочи зоре
Кад пође да нас тражи
И створи нови занос.
(1957)
