Биографија
Танасије Младеновић је рођен 15. априла 1913. године у Сараорцима код Смедерева. Пре рата, као матурант Смедеревске гимназије, издавао je и уређивао, с неколицином пријатеља, часопис Књижевни круг. Према нумерацији, часопис je имао седам бројева, уз напомену да je једна свеска била двоброј, a друга троброј.
Први број, али и троброј, носили су на корицама назнаку да се адреса часописа налази у Смедереву (адреса стана пишчевог оца), a штампање je обављено у Пожаревцу и Београду 1932. године. Последњи број je штампан у Загребу априла 1933. године. Оштра режимска цензура, избацивањем бројних, већ у штампарији сложених шифова, онемогућила je даље излажење часописа. Централни владин пресбиро није хтео да прима уредно, на писаћој машини откуцане рукописе, него само штампане, и на тај начин наносио je материјалну штету уредништву.
Kao припадник студентског предратног покрета, Младеновић je учествовао, заједно са познатим књижевним историчарем и критичарем др Милошем Савковићем, омладинским, скојевским руководиоцем Аврамом Амаром и новинаром Јованом Јовановићем, и у покретању и уређивању листа Реч младих Цензура je и овај лист, после два броја, једноставно забранила.
Младеновић je марта 1937. године дипломирао на Правном факултету у Београду.
Учествовао je у НОБ од 1941. године и био на разним политичким и војним дужностима. После рата уређивао je листове Глас, 20. октобар, Дугу; три године био je на дужности председника Комитета за кинематографију владе НР Србије, скоро једанаест година секретар Одбора за просвету Савезне народне скупштине; дуго година био je уредник и директор Књижевних новина и, истовремено, народни посланик Скупштине CP Србије и Скупштине СФРЈ.
Објавио je следеће књиге: 5x5 (илустровани алманах, заједно са С. Ђ. Игњатовићем, Цвијетином Мијатовићем, Влад. Б. Стојковићем и Б. Ј. Текавцем, 1932), Двије ријеке (у заједници са Јанком Ђоновићем, 1938). Песме борбе u обнове, (Зборник југословенске лирике, 1946), Поема за нас (1947), Песме (1948), Камен u акорди (1955), Под пепелом звезда (са цртежима Лазара Возаревића, 1958), Ветар времена (1964), Mpтвo време (1972), Псалми no сину (1974), Тридесет u три сонета (1981, друго издање 1991), Сам (1983), Помешане карте (1985), Pт Добре Haдe (1988), Ветрометина u изгнанства (1990), Двојник у свету (рукописна књига, 1992), Успутне скице за портрет (1993), Изабрана дела у седам књига (1995, у издању Завода за уцбенике и наставна средства) и њехова последња збирка песама Кућа на друму (2000)
Ветрометина, u изгнанства je књига стихова, коју je Универзитетска ријеч из Никшића објавила поводом тристагодишњице сеобе Срба. Српска књижевна задруга објавила je, у свом 84. колу, Младеновићеве Изабране песме, у избору и са предговором Слободана Ракитића.
Танасије Младеновић je за збирку Песме (1948), примио награду Министарства просвете Владе НР Србије, a за збирку песама Под пепелом звезда (1958) награђен je, у току 1959. године Седмојулском наградом, коју je, у то време, додељивало Удружење књижевника Србије. Награда je, пo налогу идеолошке комисије ЦК СК Србије (председник Дража Марковић), у Политици и другим јавним гласилима нападнута, a писац и жири омаловажавани.
Књига Помешане карте награђена je Наградом издавача (БИГЗ), као најбоља за 1985.
Остале награде су: Дисово пролеће (1991), Вукова награда (1994), Раде Драинац (1995), Одзиви Филипу Вишњићу (1996). Лаза Костић (1996), Беловодска розета (1996), Статуета Бранка Радичевића, рад Јована Солдатовића (Бранково коло 1994), Штап Бранислава Нушића – Сокобањски сусрети (1996) и Врдничке виле (награда Милица Стојадиновић Српкиња, 1997), награда Десанка Максимовић (1997).
За свеукупно песничко дело, жири у саставу Иван В. Лалић, Иван Гађански и Јовица Тишма прогласио je Танасија Младеновића једанаестим добитником награде Златни кључ Смедерева на 27. међународном фестивалу поезије Смедеревска песничка јесен 1996. године.
Сматра се да је он један од заслужних за повратак књижевника Милоша Црњанског у Југославију, 1965. године.
Танасије Младеновић је преминуо 12. јануара 2003. године у Београду.
Из књиге На прагу миленијума, изабране и нове песме, (1931-1997) Танасије Младеновић, Београд (1998)
