slike pesnika

Танасије Младеновић – НОЋ ПРЕД ПОЛАЗАК



tanasije mladenovic noc pred polazak
У тами ћути село моје драго,
ћути село моје и Србија ћути,
ћути моје благо,
љубави моје понајлепши дар.
У срцима тиња, у мраку пламиња
нове буне жар.

Шуште кукурузи. Нова жита зру.
Са брега, пропланка,
у ноћи овој,
у ноћи устанка,
јасен игра лишћем, јасен ме поздравља
шумећ тиху сету.
И прошлости мојој која ме оставља,
и животу бившем, и мом бившем свету,
не поклањам више,
љубав топлу, сву.
Љубав моја одсад биће цвет у цвету –
људи који са мном
пате, гину, мру.

Србија je љубав и љубав Србија,
која сунцу пружа своје руке беле;
њене шуме, поља,
храстови и јеле;
њене ноћи дивне и њен дивни дан;
чежња снажна, врела,
и њен врели сан.

Одлазим... И никад,
никад неће више
тенкови ми туђи кроз тишииу проћи
поља мојих плодних,
њива мојих родних – 
кроз тишину дана ил тишину ноћи!
Kao младо вино,
као плахе кише,
као море кад се узгиба,
запени – 
ноћас семе буне рађа се у мени:
Србија се неће
умирити више!

5. јула 1941.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта