Једне ноћи изневерио ме је сан.
Отворио сам прозор, па чеко дан.
На дворишту у полумраку
Будио се живот: у буџаку
Спремала се мачка, да скочи
На буре; пето је трљо очи
Онда се с лествица сишо
И зевајући ђубрету је сишо
Да кукуриче.
Ко да их се то не тиче,
Спавали су даље на дрвећу
Пилићи. Около, по трави и цвећу
Блистала је роса.
Одједаред зачујем корак, и гле’ боса
Девојка на бунар дође по воду;
Шта ћу; употребих згоду,
Скочих кроз прозор, пак јој –
И тако ту, Боже мој,
Небирајући теме
Прекратисмо време.
