Игра сунчана јара,
Трепери зрео влат,
А на црквеној кули
Избија сат
Подне.
Глуп и несносан дан.
Нпр. човек лег’о и комито зин’о –
Пардон!
Пре тога све до коже скин’о
И дрема,
Вреба сан.
И таман сан несташко на очи му слети,
А жена се сети,
Да јој нешто треба,
Па, као из неба,
У собу улети:
“Треба ми две лепезе и нешто за мез’е”,
И.т.д И.т.д.
У том одлети сан… –
Ужасно глуп дан.
