Руменила лица твога,
Тад не пијем друга вина,
Него само црвенога.
Ал' када ми на ум дођу,
Дођу твоје црне очи,
Онда крчмар ништ' не ради,
Само црно вино точи.
А ја пијем, певам, плачем
Од жалости, од милина,
Па кад пођем, ја посрнем
Од љубави и – од вина.
А с прозора твоја мајка
Гледа па се осмехива –
Не смејте се, драга госпо,
Том је ваша ћерка крива.
