Друго сунце на прозори беше;
Па се сунце у сунцу огледа,
А оба се на менека смеше.
Ал' мени је само једно сјало,
Једно ми је срце разиграло.
– Југ је тамом забулио главу,
Сунце паде на зелену траву
Траву близу мене испод вите јеле,
Око м' врата с'виле руке беле,
Грлила ме Мила, љубила ме
Од вечери па до зоре саме...
– Ал' сад сунце не може ми доћи,
Изгуби се у немилој ноћи,
Па се дуго у тој ноћи бави –
У вечности... да ми се појави...
