slike pesnika

Мика Антић – ЕКСПРЕС ЗА СЕВЕР XVIII



mika-antic-ekspres-za-sever-xviii
Имао сам безброј сулудих корака
од зида 
до зида.

И натраг:
од зида 
до зида.

Имао сам мало туђег смеха и плача
наталоженог на ствари.

И ону јесен,
ону најлепшу јесен на свету,
ону што мирише на кишу, као Циганка
кад жуте хаљине скида
и међу крошњама крвари.

Видиш како ти мене дивно не знаш.
Можда ја нисам ни трава.
Можда сам само напамет научио трчање
од породилишта до споменика
некој панонској вароши
аустроугарског порекла.

У мени једно небо,
обешено за ноге,
виси као да спава,
а то је једино небо које не уме да спава.

У мени једно небо виси као застава
од ветра страшно отекла.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта