slike pesnika

Мика Антић – ЕКСПРЕС ЗА СЕВЕР XIX



mika-antic-ekspres-za-sever-xviii
Учини нешто да ме бар твој град
не сретне
са топовима самоће
испаљеним у ова уста жива.

Надроби ми у грло птичја крила
помешана са хлебом.

Не блеји ветар узалуд тако жалобно,
ружније него стадо затруднелих оваца
у зору,
у дворишту кланице.

Точкови тутње.
Тутње.

А ребра су ми све више
две окрвављене ролетне
кроз које срце шикља 
и руке ми полива,
као млаз вреле нафте
усијани вод трафо станице.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта