У жуборном ходочашћу на нашу земљу, љубави,
Киша у годинама, велика сазвежђа капљица
На лакој грани сенке израслој после нас,
Киша која пуни отисак твог покрета
У ваздуху још топлом од мојих речи, љубави,
Свуда где сам те волео, на сваком положају
Напуштеном под борбом, светлуцави мој штите,
Киша после нас, тај дрхтај мокрог зумбула
На месту где је била реч, а ми смо даље,
Киша у вртовима израслим после нас,
На празном колосеку, на два пламена мача, –
Али огледала тамне од наших тешких слика
Завек заљубљених на месту после нас,
У жуборењу кише коју не чујеш више,
Јер слушаш мој глас.
