Вртлог врелина, сумор суштина –
Све се раскраја у сто бескраја,
У сто очаја, сто одношаја
У сто дивљина, у сто давнина.
Сва мора брује безмерјем струје,
Мириси рује несвест милинâ
Потоци хује, бистра планина –
Све гује зује језом олује
Безноћ је данâ – безвласт даљина.
Тим срцем врелим, свенадно смерним,
тим смелим трудом, свим узалудом.
Свим недосудом, свим нерасудом.
Том слашћу худом, превлашћу лудом
Тим бићем зрелим, горко чемерним:
Букните будно, бескраје скројте,
Складите раздвој, облике спојте,
Зглобите време, безброје збројте –
Што неће цветом – сјајем освојте.
