И ма гдје стао ногом на мокру цесту
учини ми се: на неком другом мјесту
радост ћу неку наћи - тамо је боље.
И ређам мјеста: једно, друго, па треће...
Па опет - неспокојан и покисао -
занесен идем куда ме вуче мисао:
Незнаном куту мира и тихе среће.
Обиђем сваки кутак што срце зна га,
неће ли и гдје њезин осмијех срести.
Ал свуд је, свуд је исти: радости нигдје трага
што ми се тужном присни на мокрој цести.
