груди; лакоумношћу руке
која дохвата зору. Блуд ти додаје трбух,
незахвална тела која те навикавају на неред:
осмех совуљаге се ставља
у непромишљен силицијум
који је извор твоје гуше,
исти ирис орлових ноката
позајмљује ти сенку, и ждребе
једе ти прсте којима скупљаш
његове ноздрве.Ти се жалиш:
– Зашто ми нудити руке
Кад очи моје не могу гледати?
Ја сам лепши и недовршен
И премашам (уметничко дело).
•Препевао Бранко Миљковић
