је октопод који се смешта
између твојих колена; неће те збунити
ни бенџом ни хоботницом:
они су се клели да твоји пршљенови
... корен су поред цвећа.
Не слушају посмртну песму
коју добош срцем одмерава:
то је завера гитаре
против твојих груди, њених непријатеља.
Удаљујем се: ја се спремам
оркестрирати твоје потчињене очи
моме срцу, и ја се хвалим
да ћу компоновати, према твоме телу,
један пригодан стих о вољеној жени
за гајде и раширене руке.
•Препевао Бранко Миљковић
