дана ти си сива боја која зева
и злато радосно које без сведока
прихвати тигра за струк.
Затим, плава од добре воље,
ти заустављаш црвено одушевљење
првог ветра. Жуто без бојазни,
слез који пева кад се ти покрећеш,
ти препоручујеш чивит
свим сликарима који се заустављају
пред твојим неједнаким црнилом.
Пожури: празник је
код смарагда; тамо су огледала
тако пурпурна да те прате
према твом триптику: црном цртежу
•Препевао Бранко Миљковић
