
Ален Боске, француски књижевник белгијско-руско-јеврејског порекла, рођен је као Анатолиј Биск 28. марта 1919. године у Одеси. Његов отац, Александар Биск био је песник, симболиста који је прво емигрирао у Варну у Бугарској, да би 1925. године с породицом се преселио у Брисел где је Анатолиј кренуо у школу.
Од 1938. године започео је студије на Слободном универзитету у Бриселу где је објављивао у свим тамошњим разнородним периодикама. Када је започео Други светски рат приступио је белгијској војсци, али пошто је она убрзо капитулирала, он се прикључује оружаним снагама Француске.
Већ 1942. године преселио се у Америку где је био уредник часописа Слободна Француска и Глас Француске. Интензивно се дружи са многим европским писцима (Морис Матерлинк, Жил Ромен, Томас Ман…). Као део америчких трупа 1944. године учествује у искрцавању у Нормандији. Након рата, ради као преводилац у ослобођеном Берлину. Од 1951. године па све до смрти живи у Паризу као професионални писац, објавивши у том периоду око сто књига поезије, прозе, драма, есеја и критика.
У поезији Алена Боскеа видљиви су и упечатљиви утицаји француског надреализма, нарочито у његовим раним књигама. Ови утицаји, у комбинацији са неком врстом очуђене аутопоетичности, уобличене на егзистенцијални начин кроз испитивање и проблематизацију идентитета самог чина писања, резултирају на моменте оригиналном поезијом. Занимљиво је да се у највећем делу свог песничког стваралаштва Боске није оглашавао класичним збиркама, већ циклусима-поемама сачињеним од одређеног броја неименованих песама.
Интересантно је његово пријатељство са српским песником Бранком Миљковићем. Наследници Бранка Миљковића сматрају да је Боске био упућен у околности под којима је Миљковић изгубио живот у Загребу.
Написао је, између осталих, збирке Мртав језик, Четири завештања, Божја мука и Сутра без мене. Наш песник Бранко Миљковић написао је есеј Орфејско завештање Алена Боскеа и објавио га у часопису Дело 1960. године. После учешћа на једном песничком скупу у нашој земљи Боске је написао свој први роман Потреба за несрећом, посвећен Бранку Миљковићу. Преводећи 'Прво завештање', каже песникиња Мирјана Вукмировић, открила сам да ми је тајни смисао тих стихова однекуд познат. Разлог свог осећања 'већ виђеног' проналазим у циклусу Бранка Миљковића 'Свест о песми' који је посвећен Алену Боскеу.
Ален Боске је умро 8. марта 1998. године у Паризу.