очи им блеште, копита им тешка;
Север простире маглу која воња,
Исток скри ватре као да су грешка,
Запад узмиче, росу им предаде,
пурпурних ружа Југ предаје блесак;
О ти, сујето Жеље, Снова, Наде!
Коњи несреће газе сипки песак.
Вољена! Пусти. Нек ти срце куца
да груди такне дисање ти мрешно,
љубав нек сутон сна чврсто закључа
од црних грива и топота тешког.
