Што из даљина сузна трептиш сва,
Што у ноћ сјаш ал' не гониш тим мрак,
О какве давне среће ти си знак!
Тако сја прошлост, светлост свег' што мину,
Што блистава је, ал' нема топлину;
Зури у тами Бол у сјај твој блед,
Јасан, ал' далек – чист, ал' као лед!
