с чаром тим без краја;
Ко звук воде што трепери
твој ме глас осваја
кад умилан он затрави
сав океан плави,
па вал лежи утишан
и спи ветар уљушкан.
А поноћни месец ниже
низ светлости изнад дна
док груд му се благо диже
ко детету усред сна;
Баш тако се клања душа
кад побожно тебе слуша
и сва буја од елана
ко вал летњег океана.
