slike pesnika

Пабло Неруда – СОНЕТ 75



pablo neruda sonet 75Ово је кућа и море и застава.
Лутасмо иза других дугих зидова.
Не нађосмо ни врата, ни звука
послије одсутности као послије мртвих.

И на крају кућа отвори своју тишуну,
улазимо да газимо остављено,
мртве штакоре, празно збогом,
воду што је плакала у цијевима.

Плакала је, плакала је кућа и ноћу и дању,
јецала с пауцима, притворена,
расуше се њене црне очи,

и сада је, одједном, враћамо животу,
настањујемо је, али нас не препознаје:
треба да цвјета, али се не сјећа.

Са шпанског превео Звонимир Голоб


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза