slike pesnika

Пабло Неруда – СОНЕТ бр. 75



Ово је кућа и море и застава.
Лутасмо иза других дугих зидова.
Не нађосмо ни врата, ни звука
послије одсутности као послије мртвих.

И на крају кућа отвори своју тишуну,
улазимо да газимо остављено,
мртве штакоре, празно збогом,
воду што је плакала у цијевима.

Плакала је, плакала је кућа и ноћу и дању,
јецала с пауцима, притворена,
расуше се њене црне очи,

и сада је, одједном, враћамо животу,
настањујемо је, али нас не препознаје:
треба да цвјета, али се не сјећа.

Са шпанског превео Звонимир Голоб



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта